30. pro 2011.

Bolje Kina nego neka tamo baba


U  doba sezonske robe koja se i unutar sezone mijenja; u doba kad je definicija individualnosti da nađeš isti komad koji svi nose u boji koju još nitko nema; u doba kada nije poanta naći onaj jedan sve vremenski komad koji će vas žicati i klinci kad odrastu nego paziti da se ne pojaviš više puta istom; u doba kineskih dućana, ebaya, H&M-a, New Yorker-a, C&A, i sličnih, gdje je nestao čovjek?
Gdje je nestala kreativnost? Naše fashion blogerice su ili navučene na H&M, Zaru, C&A, ili, u malo boljim slučajevima, pljačkaju mamine i bakine ormare. 
Zašto ih pljačkaju? Jer su one znale. One su znale što kupovati i zašto. To su mahom kvalitetni ručno šivani, ručno vezeni, ručno pleteni , ručno nizani komadi. Primijetit ćete da se nešto ponavlja. Ono ručno. E, pa, o tome sam i htjela nešto reći.

U startu mi je jasna činjenica da će me ozbiljno shvatit samo oni koji se ručnim radom i bave. Ostali će se držat one stare „to svaka baba može napravit“ i otići će u kineski dućan jer ono nije neka baba napravila  pa je dakle mnogo kvalitetnije, a pošto su isto vidjeli na pola grada valjda znači i da „se nosi“.  Takvima mogu samo reći „samo izvolite“, sigurna sam da ćete dobiti upravo onoliko koliko ste platili i to je u redu.

Ja ću se radije obraćati onima koji znaju da ručni rad znači upravo suprotno od „to svaka baba može“. Jer ručni rad nikad nije isti,  pa makar ga i ista baba radila.  I dok možda stoji činjenica da je to nekad svaka baka u selu radila, danas ih to malo zna,  a još manje može. Bake više ne mogu ili ne vide ili im ruke ne daju,  mame ne stignu, a djeca ne žele.

Ručni rad gotovo je istrebljen. U ovom trenu ga još malo ljudi zna, još manje ima interesa naučit, a za koje vrijeme ćemo i mi koji se time bavimo ostarit i neće nam oči ili ruke više dati. I onda će i moja djeca i unučad kao i vaša ponavljati ono što često već danas možemo ćut od roditelja : “Ne rade ih više ovakve ko nekad“, „Ovakvu kvalitetu danas nećeš naći“, i slično.

Primijećujem doduše porast među sukreativcima, bar što se pletiva tiče. Nažalost mnogi se tome okreću isključivo radi zarade, ali nema veze, bitno da ljudi rade, neka bude toga više, neka opet bude praksa da je domaće domaće, da je ručno ručno, da je kvaliteta kvaliteta. Nikad nećete naći tu kvalitetu za te cijene. 


Brandirani ručni radovi su bolesno skupi, a ono što me najviše fascinira jest  činjenica da se prodaju samo tako.  
Mislite da je od „bake“ manje kvaliteno?  
Mislite da „baka“ negdje nabavlja vunu sa toksičnim bojama i sumnjivog sastava pa to provlači kroz svoje prste satima jer je željna alergija i otrova? 
Mislite da „baki“ nije važno da proizvod iza kojeg stoji imenom bude kvalitetan?  
Mislite da onaj komad s etiketom koji ste masno platili možda nije radila ta ista „baka“ pa se sad samo preprodaje za daleko veće iznose? 
Razmislite još jednom. 

Broj komentara: 15:

  1. Na žalost, oni na koje seodnosi ne čitaju ovakve blogove. Potpuno si u pravu.
    Sretna i kreativna ti bila cijela 2012.,
    od srca ti želi Marija

    OdgovoriIzbriši
  2. Zadnji odlomak je krasan sažetak onoga što muči samo one koji kroz život idu otvorenih očiju. O ovoj temi bi se trebalo malo više razgovarati.
    Sad se spremi za doček Nove i uživaj!

    OdgovoriIzbriši
  3. Aaaa,kako ste mi samo brze! Znala sam da će vas ovo probuditi.
    Marijo, ovo je bilo meni za dušu,ako koga obrati super, ako ne, meni opet dobro.
    Bitno da se mi ne damo, shvatit će i ostali kad tad što je to ručni rad. (čak se malo i rimuje ova zadnja :-))))
    Sretna i vama Nova ovako malo unaprijed!

    OdgovoriIzbriši
  4. Potpuno se slažem. Iako se osobno negdje u sebi nadam i vjerujem da je kod nas "ručni rad" još ipak dosta cijenjen.....

    OdgovoriIzbriši
  5. Ovaj post kao da mi je otet iz misli :) .. točno je sve gore napisano i slažem se sa svakom riječi.. pozdrav od Cloopco-a!

    OdgovoriIzbriši
  6. Oooo, dobro mi došlo Cloopco! Očito vrijedi ona "great minds think alike" :-D

    OdgovoriIzbriši
  7. Bravo za post! Isto mišljenje imam samo ga nisam javno delila. Širim dalje.

    OdgovoriIzbriši
  8. :-) Hvala, hvala. Sva sam se ucrvenila sad :-D

    OdgovoriIzbriši
  9. Ja sam jedna od baba :-)Heklam i pletem od valjda pete godine,ni ne sjećam se kad sam naučila,isto toliko i šivam,a sad kad sam mama učim i svoju curicu od 6 godina svemu tome pa se tako može pohvaliti da sa 6 godina zna šivat na mašinu,vest,čak i sama uvuče konac u iglu.Jabuka ipak ne pada daleko od stabla :-)
    Oduvjek sam uživala u svojim ručnim radovima,radila sam i kad sam samo ja uživala u njima,a sad sam našla način da se i profesionalno bavim svojim obožavanim hobijem.Bilo je tu puno truda,dosta i sreće da sam bila na pravom mjestu u pravo vrijeme,ali i sreća da sam naišla na drage ljude,koji cijene ručni rad i koji su proširili moju priču.A još većim uspjehom od toga smatram da su,kupujući od mene,nekoliko mojih mušterija dobile volju da se i same okušaju u heklanju i da sam im donekle,kolko se može prek interneta,pomogla.
    A za one,koji ne cijene trud i rad,lijepo si rekla :"samo izvolite, sigurna sam da ćete dobiti upravo onoliko koliko ste platili i to je u redu."

    OdgovoriIzbriši
  10. bravo za post! ja sam pocela da teram mamu da strika (i ja bih trenutno radije ucila da strikam nego spremala ispite, al ne postizem) i u roku od 4 dana dobila sam 2 fantasticna sala kakva niko u gradu nema, a ultra su moderni ! uz to, za jedan smo vec imale staru vunu pa nije kostao nista, a drugi je "kostao" citava 2 eura koliko je kostala vunica! ja sam odusevljena! sad je teram da mi plete torbice, dzempere... al malo ko zna to da ceni, nazalost

    OdgovoriIzbriši
  11. Drage moje, obzirom na komentare i količinu reakcija na ovaj post, možda bi ja morala priznati i da nisam bila potpuno u pravu. Ipak IMA mnoooogo mladih danas koji se bave ručnim radom i znaju ga cijenit :-D Hvala što ste me razuvjerile! Okrenut ćemo mi malo po malo i ostale nevjernike ;-)

    OdgovoriIzbriši