Bolje Kina nego neka tamo baba

U  doba sezonske robe koja se i unutar sezone mijenja; u doba kad je definicija individualnosti da nađeš isti komad koji svi nose u boji koju još nitko nema; u doba kada nije poanta naći onaj jedan sve vremenski komad koji će vas žicati i klinci kad odrastu nego paziti da se ne pojaviš više puta istom; u doba kineskih dućana, ebaya, H&M-a, New Yorker-a, C&A, i sličnih, gdje je nestao čovjek?

Gdje je nestala kreativnost? Naše fashion blogerice su ili navučene na H&M, Zaru, C&A, ili, u malo boljim slučajevima, pljačkaju mamine i bakine ormare. 
Zašto ih pljačkaju? Jer su one znale. One su znale što kupovati i zašto. To su mahom kvalitetni ručno šivani, ručno vezeni, ručno pleteni , ručno nizani komadi. Primijetit ćete da se nešto ponavlja. Ono ručno. E, pa, o tome sam i htjela nešto reći.

U startu mi je jasna činjenica da će me ozbiljno shvatit samo oni koji se ručnim radom i bave. Ostali će se držat one stare „to svaka baba može napravit“ i otići će u kineski dućan jer ono nije neka baba napravila  pa je dakle mnogo kvalitetnije, a pošto su isto vidjeli na pola grada valjda znači i da „se nosi“.  Takvima mogu samo reći „samo izvolite“, sigurna sam da ćete dobiti upravo onoliko koliko ste platili i to je u redu.

Ja ću se radije obraćati onima koji znaju da ručni rad znači upravo suprotno od „to svaka baba može“. Jer ručni rad nikad nije isti,  pa makar ga i ista baba radila.  I dok možda stoji činjenica da je to nekad svaka baka u selu radila, danas ih to malo zna,  a još manje može. Bake više ne mogu ili ne vide ili im ruke ne daju,  mame ne stignu, a djeca ne žele.

Ručni rad gotovo je istrebljen. U ovom trenu ga još malo ljudi zna, još manje ima interesa naučit, a za koje vrijeme ćemo i mi koji se time bavimo ostarit i neće nam oči ili ruke više dati. I onda će i moja djeca i unučad kao i vaša ponavljati ono što često već danas možemo ćut od roditelja : “Ne rade ih više ovakve ko nekad“, „Ovakvu kvalitetu danas nećeš naći“, i slično.

Primijećujem doduše porast među sukreativcima, bar što se pletiva tiče. Nažalost mnogi se tome okreću isključivo radi zarade, ali nema veze, bitno da ljudi rade, neka bude toga više, neka opet bude praksa da je domaće domaće, da je ručno ručno, da je kvaliteta kvaliteta. Nikad nećete naći tu kvalitetu za te cijene. 


Brandirani ručni radovi su bolesno skupi, a ono što me najviše fascinira jest  činjenica da se prodaju samo tako.  
Mislite da je od „bake“ manje kvaliteno?  
Mislite da „baka“ negdje nabavlja vunu sa toksičnim bojama i sumnjivog sastava pa to provlači kroz svoje prste satima jer je željna alergija i otrova? 
Mislite da „baki“ nije važno da proizvod iza kojeg stoji imenom bude kvalitetan?  
Mislite da onaj komad s etiketom koji ste masno platili možda nije radila ta ista „baka“ pa se sad samo preprodaje za daleko veće iznose? 
Razmislite još jednom.